СУДБИНА И KОМЕНТАРИ – Радослав Петковић

Опис

Додатак овом издању: Фатална госпођа Ризнић и друге судбине

Награде „Меша Селимовић“, Нинова, Борбина и „Радија Б92“ за роман године.

Рус српског порекла Павел Волков у доба Наполеонових ратова креће у тајну мисију: да уходи колонизацију Балкана и испита могућност поморског освајања јужног Јадрана. На том путу срешће жену у коју ће се заљубити, упознаће знамените Србе онога времена који се окупљају у Трсту и подржавају српски устанак против Турака, па се његова мисија претвара у нешто сасвим друго и завршава сасвим неочекивано. Век и по касније историчар Павле Вуковић наћи ће се усред немира мађарске револуције и совјетске интервенције у Будимпешти, а његова судбина необично ће наликовати судбини Павела Волкова, као донекле и судбини несрећног српског деспота Ђорђа Бранковића…

У додатку романа, који се први пут објављује у овом издању, Волков се упознаје са још неким судбинама и тајанственим ликовима, који ће имати прилике да сретну и фаталну госпођу Ризнић…

„У Судбини и коментарима лажна историја словенског похода на југ измешала се са сенкама јунака Црњанског, али у Судбини и коментарима показује се човекова немогућност да се са својом срећом заувек сретне, да своје биће препозна и у загрљају вољене жене дочека оно што се судбини смртника увек једнако нуди, и никада не даје.“ – Александар Јерков

„Петковићев роман говори о универзалном проблему човекове еманципације или права да ’својој судбини’, односно фатуму – овде превасходно историјском – ’каже не’. Духовито и луцидно приказујући стално обновљиви усуд Историје, Петковићев роман је на известан начин ’неисторичан’: замисао о цикличном понављању судбине индивидуа (руски морнарички официр српског порекла Павел Волков, историчар Павле Вуковић, па и сам гроф Ђорђе Бранковић) и заједница у својој основи је ’противисторијска’, једнако као и представа о избављењу и бекству из Историје.“ – Тихомир Брајовић