ПЕСМЕ – Алекса Шантић

Опис

Ниједан писац није толиколичио на своје књижевно дело колико Алекса Шантић (1868-1924). Овај песник је био највеће дете у нашој књижевности… Шантићеве песме су пуне нежности и када прете тирану, а пуне наивности и кад изгледа да се даве у љубавним отровима. Он је сва своја осведочења црпио из таквог свог чистог и детињег срца… У свему, дакле, Шантић је био човек свога тла и свога времена. Био је без икакве намештености, снобизма, противуречности… Kао песник, Алекса Шантић ће најдуже остати упамћен по својим патриотским стиховима. Они остају нарочито везани за Мостар као спомен на једно одиста херојско доба тога града. Јер Шантић је, први после старих гуслара, у оној земљи испевао стихове као уметник једног новог и културнијег доба… Зато Шантић и његово време остају у оној нашој племенитој земљици неразумљиви једно без другог. Шантић је у своме крају имао једно доба које је припадало најпре њему, и оно ће се, неоспорно, звати само његовим именом.“ (Ј. Дучић)